Krit 2009

IN

Sa populacijom od oko 600 000 stanovnika, Krit je podeljen na četri administrativne regije: Hanja (glavni
grad Hanja), Iraklion (glavni grad Iraklion), Retimno (glavni grad Retimno) i Lasiti (gl.grad Ayos Nikolaos). Ovakva podela ostrva postoji još od Mletačke okupacije ostrva u XVI veku.

Ostrvo je ispresecano gustom mrežom sjajnih puteva, sa kopnenom Grčkom povezan je lukama u većim gradovima i naravno aerodromima u gradovima Hanja, Iraklion i Sitia.

Kopno na kome danas leži Krit, pojavilo se u još u Kredi, kada se korito mora Tetis izdiglo kao posledica aktivnosti tektonskih ploča. Pomeranja tektonskih ploča su stvorila useke i klisure, menjala nadmorske visine, uzrokovala sleganja i izdizanja kopna. Dalji tektonski pritisci, poput zemljotresa, zajedno sa vremenskim uslovima i erozijom, su svi nastavili da oblikuju strukturu ostrva, pa čak i danas fenomen „tektonike“,
oblikuje ovo ostvo: Krit tone na istočnoj strani, dok se na zapadnoj izdiže. Planine dominiraju celokupmim pejzažom sa četri značajna masiva: Bele planine (Pachnes, 2.453 m) na zapadu, u centralnom delu Psiloritis i Dikti i Thripti planine na istoku. Uzvišenost Belih planina formira na severnoj strani obala plodne nizije koje se pretvaraju u bogate reke i njihove plodne doline, i kao najveća od njih reka Platanjas (antički Jardanos) i reka Kiljari. Nasuprot severnoj obali, planinski venac Belih planina se spušta naglo, klifno, prema južnim obalama, formirajući čipkastu obalu sa malim dolinama, kao što je Paleohora na zapadu ili Frankokastelo na istoku. Zbog toga su južna i zapadna obala ostale retko naseljene i turistički manje razvijene, dopuštajući svojoj divljoj i neiskvarenoj lepoti da ostane netaknuta. Postoji preko 100 klisura na ostrvu, najviše u pokrajini Sfakia, uključujući i Samaria, najdužu klisuru u Evropi (18 km dužine); više od 3000 pećina, od kojih su mnoge neistražene, dok druge imaju folklornu , arheološku ili istorijsku vrednost.

Vegetacija Krita može se opisati kao kombinacija frigane (bodljikavi loptičasti žbunovi) i makije (guste zimzelene sikare). Obilje lekovitih i aromatičnih vrsta, u proleće i leto, gotovo zagušuju vazduh usled, isparavanja aromatičnih ulja zbog toplote. Ovakvi biotopi se nalaze u području od obalske zone do zone planina. U makiji se uglavnom nalaze hrastovi, erika, grčka planika...; koje su ponekad toliko guste konstitucije, da su gotovo neprobojne. Šume ne prekrivaju ni 5% ostrva, i uglavnom su zimzelene: čemprese, planinske borove, javor... Značajna je i endemska Kritska palma, uglavnom rasprostranjena u priobalnim delovima , kao ostatak Afričkog nasleđa ostrva. Na Kritu je pronađeno više od 1700 vrsta biljaka od kojih je oko 10% endemsko, i oko 65 vrsta i podvrsta orhideja. Naravno, nepregledni maslinjaci su neizostavni deo pejzaža. Najreprezentativnija životinja ovog ostrva je zasigurno Kritska divlja koza ili kri-kri kako je starosedeoci zovu. Ranije široko rasprostranjenog staništa, ali danas lokalizovana na planinski venac Belihplanina, sa utočištem u klisuri Samaria. Nema otrovnih zmija, ali nije neuobičajeno da sa drveta poskoči neka zmijica ili pak mala žaba. Većina peščanih plaža je pod budnim okom volontera , koji štite staništa morskih kornjača, za polaganje jaja. Krit je raj za ptice, što zbog prirodne sredine , što zbog svog geografskog položaja, kao migratorna tačka za ptice selice, kako velike tako i male. U planinama se gnezde orlovi tako da vam se može desiti da, ukoliko se zaputite put planina, pored vas proleti ptica sa rasponom krila od 3 metra. Divlje guske i ostale manje ptice nesebično će vam praviti društvo na

obalama i u vodama jezera i ostalih vlažnih staništia širom ostrva.

http://www.explorecrete.com/crete-maps/crete-maps.html

TROUGH

Kako je dobro kad imate prijatelje u inostranstvu, pa vas oni zovu da ih posetite , u suprotnom, naljutiće se..pa zovu i zovu...i vi odlučite da dođete, mada znate da imate malo para, al’ nema veze, štekaćemo se - zanimljivije je u svakom slučaju. I krenemo, kolima , destinacija Rethymnon, putanja Beograd - Ohrid - Atina
(Piraeus) - Hanja - Retimno.

Od Beograda što južnije to tužnije, al dobra je stvar još uvek vozimo na gas. Makedonija , ograničenja brzine, polako, polako al sigurno..samo s vremena na vreme negde iskoči bilbord sa Njegovim Veličanstvom Kosačem
koji upozorava da vozimo bezbedno. Negde kod Skoplja, na semforu, dok čekate zeleno svetlo može vam se desiti da neko dete „iskoči na haubi“ da bi vam obrisao stakla; e sad, tu morate biti uporni i strpljivi kako bi im objasnili da ne želitite njihove usluge ili pak platiti samo da odu. Put kroz Makedoniju može se nazvati i svojevrsnom meditacijom, jer ste prinuđeni da razmišljate o Alahu, o Bogu i koječemu; prosto arhitektura i dominantni reperi u predelima, nedopuštaju trivijalne razbibrige, osim duboke misli o Višem.
I konačno, taj Ohrid. Prvo, mislila sam da je veći, drugo higijenski čistiji, treće..ma nema trećeg ..prosto vašar, sve sa zlatom, vrteškama, šećernom penom i kuvanim kukuruzom. Doduše ovo su utsci večernje šetnje kroz Ohrid, a ne temeljnog upijanja utisaka i vina, na zidinama Ohridske tvrđave.

Cik zore, nastavljamo do Atine..u Makedoniji ljudi rano ustaju , putevi relativno ok, sela ostala u srednjem veku, a varošice u 1978-oj godini, soc-socijalizam sa ponekom džamijom i većim soc-sanitarnim parkom. Divna prriroda, obilje pijaće vode na svakom koraku ...blago Balkana, al’ uz zadah sete i vrelog letnjeg povetrca, zaudara na tugu i siromaštvo.


Grčka..autoput...odmah stajanje kod prvog Turčina na ratluk i odvratnu Grčku nes kafu. Nastavljamo, sjajan put, infrastruktura u izgradnji, termoelektrane, vetranjače, požari i Atina, nepregledno belilo, luka Piraeus.
Još par sati do ukrcavanja u trajekt, ajd do centra Atine. Nikad, al nikad ne pokušavajte da svrnete do centra Atine, onako da prošetate, gužve su nezamislive, sve ulice su jednosmerne, a može vam se desiti da uđete u pešačku ulicu sa kolima , kao nama. Preporučujem obilazak pešaka . Vraćamo se u luku, čoveče koliki brod ... tri nivoa za vozila, i četri, pet za putnike i posadu. Ukrcali smo se. Na palubi je predivno, vetar, mesečina, talasi, Atina svetli, miriše giros, suvlaki i alkohol. Ima i pasa, i ljudi koji spavaju u vrećama na
palubi, i ljudi koji pišu dnevnike, čitaju poeziju, igraju karte, gledaju filmove na svojim moćnim laptop-ovima, spavaju na klupama...Unutra...hladno...klima rashlađuje na 17°C, posmrzavali smo se, i ne možemo da spavamo jer nas s vremena na vreme budi neki dosadni redar da bi vas opomenuo da ukoliko želimo da spavamo moramo da iznajmimo kabinu (inače košta oko 50 €). Isuviše hladno, idemo da spavamo napolju na klupama...s manje para je zanimljivije. E sad i tamo počinje da hladi, al je barem toplije nego unutra. Inače vožnja trajektom od Piraeusa do Irakliona traje oko 9 sati. Svitanje, mi na palubi, ukočeni i izmrcvareni, iskrcavamo se, mmm... čempresi, mirisi, so u vazduhu i lagani vetrić .. Stigli smo. Poljubci, rukovanja, upoznavanja, umor u stomaku, jutro, sunce, moree ! Odmah na plažu.

Retimno, kako kamenje i novčići kažu, postoji još od kasnog Minojskog perioda /1350-1250 p.n.e./, preko Vizantijske, Mlečanske i Turske vlasti ..i sav taj folklor se vidi..grad je paljen i građen, opasavan zidinama, poznat je i kao Castrum Rethemi ili Mlečanski Castel Vecchio. Tokom kasnog XVIog veka grad je počeo da poprima obrise renesanse, koju su naravno utvrdili Mlečani: centralni skver, pešačke ulice, glavna ulica i niz sporednih koje vode do palata, manistira, crkava, prostih privatnih stanova, fontane, sunčani sat...i vrata,fantastična vrata, kao svedoci zbivanja i imanja. Ako prosto kreneta da se prošetate gradićem, bez ikakvog plana, nema šanse da išta promašite. Rimondi fontana, na Trgu Platanos, iz renesansnog perioda, sa lavlljim glavama, stubovima i natpisom Liberalitatis i Fontes. U blizini je i sjajna palačinkarnica sa najvećim prečnikom palačinke (odprilike kao velika pica) i sa preko 300 vrsta filova, što slatkih što slanih. Palčinkarnica je toliko poznata da ljudi iz Atine dolaze da klopaju tu, a čokolada se doprema po specijalnoj recepturi iz Italije u tonama...mmmm. Nećete promašiti ni Megali Porta/Velika vrata/, na početku Antistaseos ulice, koja su zapravo ostatak originalne fortifikacije grada Retimna još iz XVog veka. Venecijanska luka je prepuna restorana, prodavnica, suvenira..Preporučujem da suvenire kupujete u onim malo zabačenim ulicama, gde vam se neretko može desti da vas posle kupovine ponude domaćom lozom, ili dve, tri ..a tek onda shvatite da je prodavac, počeo da svira i peva na gitari, i da je potpuno pijan od još pre jedno 20 godina. Ako imate vremena obavezno posetite Tvrdjavu, Arheološki muzej, Etnološki i istorijski muzej...

panorama grada Retimna

Rimondi fontana

Megali Porta

ulica u Retimnu

Eko plaža, oko 20 min kolima ka Iraklionu....dobila ime po skretanju kod Eko pumpe...krečnjačke stene utonule u vodu.. šljunak...jedna mala kafanica..talasi ..spavanje u hladu...male mace...pučina..

Shvatili smo je kao stacionar.

Eko plaža- pogled sa ležaljke

Bali, staro ribarsko mestašce,danas proturističkanaseobina,u zalivu, zaštićena od jakih vetrova i velikih talasa. Peščana plaža, vam se desti i da neplatite ležaljku. Inače,naziv Bali potiče iz vremena Turske okupacaje i označava med, po kome je ovajregion poznat.Bali, ako je baš vetrovito.


Spili, glavi grad opštine Labi. Tačnije, to je seoce, na oko 30 km od Retimna ka Ayia Galini. Leži na zapadnoj padini planine Kedros, sa impozantnom liticom koja se spušta direktno na glavni seoski trg. Upravo na toj litici, postavljen je red fontana, sa lavljim glavama, iz koji teče čista hladna planinska voda, koja se služi u lokalima. Veruje se, da, ako prođete rukom, kroz svaki mlaz dok mislite na neku želju, ispuniće se. Jako simpatično mesto, jako prijatno zbog vetrića i ogromnih platana koji smanjuju temperaturu, pa najmanje za 5-6 stepeni.

Super mesto za jutarnju kafu.

Limni Preveli, krenite put manastira Preveli i tačno pre manastira skrenite levo, na prašnjvi put i idite do kraja puta. Spustite se niz stepenice i oduševiće vas, gotovo tropski prizor, planinska reka koja se uliva u more,sa
šumom palmi duž cele rečice. Plaža sa dosta prirodne hladovine, što i nije baš tipično za Krit. Kako se priča ova plaža je bila stecište hipika, koji su harali ostrvom, pre nekih 30ak godina. Čak i ugostitelji koji iznamljuju ležaljke mirišu na slobodu, cveće i harmoniju. Ako se odlučite da prošetate uz rečicu, očekujte ledenu vodu, dosta sitnih vodopada i klisuru kroz koju reka protiče, ili pak pratite reku uzvodno kroz šumu palmi, ako ne želite da se kvasite.

Prosto opuštajuće.

Limni Preveli-panoramika

Limni Preveli - uz reku

Limni Preveli- ušće reke i mora

Iraklion, najveći grad i administrativna prestonica Krita, ulazna kapija na ostrvo, sa velikom lukom i aerodromom. U vremenu posle II svetskog rata, izubio je deo svog istorijslog šarma, zbog rapide urbanizacije.Tokom istorije,menjao je svoje ime u zavisnosti od okupatora, Kastro /Vizantija/, Rabdh el Khandak /Arapi/, Handax /opet Vizantija/, Megalo Kastro /Turska/ i tek 1923. Iraklion. U Vizantijsko vreme , grad je bio piratska baza i centar za trgovinu robovima. Osnovu grada čini fortifikacija, sa obiljem crkava, utvđenja i kasnije pod uticajem renesanse podižu se fontane, uske ulice, pešačke zone, česme. Fontana Morosini na Trgu Venizelos, je klasičan primer italijanskog hidroinženjrstva u doba renesanse. Iraklion je grad u kome je pijaća voda dragocenost, te je Frangiskos Morosini, napravio akvadukte kroz ceo grad da bi dopremio vodu u fontanu. Arheološki muzej Irakliona, Istorijski muzej Krita i veličanstvena kolekva Grčke mitologije Knosos, sigurno će vam približiti nastanak i razvoj ovog poželjnog grada.

Iraklion- fontana Morosini

Knosos, je u praistorijsko vreme bio najvažniji grad na Kritu, čak ga i Homer pominje kao jedan od 100 gradova koji su „cvetali „ u doba Trojanskog rata. Kralj Knososa, Minos, oženio je Pasifaju, ćerku Heliosa i nimfe Kriti. Da bi se osvetio Minosu što nije žrtvovao lepog mladog,belog bika i time dokazao da je pravi kralj za Krit, Posejdon je naterao Pasifaju da se zaljubi u belog bika. Tako se rodio Minotaur, čudovište sa glavom bika i telom čoveka. Minotaur je živeo u Lavirintu, građevini koji specijalno za njega napravio Dedal. Ovo je početak sage u kojoj su učestvovali mnobrojni mitološki heroji, Ikar /Dedalov sin/, Tezej i Dionis. Minojska civilizacija religiozno je bila podređena obožavanju bika, te su rogovi, freske bikova, akrobacije sa bikovima i sl., postali globalni simbol za Knosos. Palata Knosos sagrađena je negde oko 1700. godine p.n.e., posle zemljotresa iz 1900. godine p.n.e. Površine oko 20 000 m2 i skoro pravougaonog oblika u osnovi. Imala je preko 1000 soba, napredni drenažni sistem, lavirint, travnjake... Sama tura kroz Knosos je izuzetno prijatna, mada na samom lokalitetu nema mnogo zasene, ali zato pirka prijatan vetrić. Vodiči govore engleski, nemački , ruski i francuski, tako da se uvek možete priključiti nekoj grupi i saslušati zanimljive pričice ili pak čitati sa info tabli. Neki opšti utisak je da su ti Minoanci bili mnogo niski, da ne kažem mali ljudi; sve je nekako minijaturno.

Svakako vredi posetiti.

rogovi belog bika-simbol Knososa

Festos,

je jedna od četri najveće palate na Kritu, nalazi se na brdu sa kog se pruža pogled na najplodniju dolinu na ostrvu. Danas je taj pogled kultivisan u nepregledni maslinjak. Palata datira još iz 2000. godine p.n.e. ali je više puta razarana zemljotresima. Disk iz Festosa sa još uvek nedešifrovanim spiralnim natpisima, danas se čuva u Arheološkom muzeju Irakliona. Zaista impozantna građevina, za razliku od Knososa, ovde je sve
preveliko, a samim tim i prevruće, te se dobro pripremite za šetnju po neolitskoj palati.

Vruće, vruće, vruće.

plodna dolina ispod Festosa

Matala, kada prokuvate na Festosu, spustite se do Matale, koja je negde oko 70 km jugozapadno od Irakliona. Pri ulasku u zaliv, pažnju će vam zasigurno privući velike ćelije, raspoređene poput saća u stenama sa severne
strane. Naime, to su, „manmade“ bušotine koje su nastale još u praistoriji. Kasnije u I i II veku naše ere, služile su kao grobnice, da bi ’70 godina XX veka bile odmarališta za hipike. U Minojsko doba Matala je bila luka Festosa, a za vreme Rimljana luka Gortisa. Da se vratimo na one hipike. Plaža je više manje komercijalizovana, postoje tuševi, teren za odbojku u pesku, kafići, restorani (služe odličnu supu od pardadajza), gruba orjentacija sever-jug pruža prilike za fantastične zalske sunca. Ali vi tu tako leškarite, gledate zalazak sunca, čudite se ovim katakombama, gledate skokove u vodu sa stena i pse što uče da plivaju, vetrić puše, malo vam je i hladno, kad ono odjednom ugledate natpis na južnoj strani, ne nekom betonskom doku: Today is life, tomorow never comes! A, onda padne mrak , upale osvetljenje na katakombe i probudite se.

All we are saying is give peace a chance.

Matala u sumrak

Matala saće

Crete aquarium, na putu ka Iraklionu, ma bilo gde se uputite, negde malo više u planini vidi se reklama Crete aquarium, i ako pratirte putokaze stižete bez problema na tačnu lokaciju. Akvarijum je nešto što ne smete propustiti. Treba vam nekih par sati, da obiđete ceo krug. Fenomenalno je, vi staklo i ajkula ispred vas. Ima i vodiča i simpatičnih suvenira, jednostavno „must see“.

Stres eliminator.

Pećina Dikta (Pećina Psychro), ovo je najistočnija tačka koju smo posetili. Selo Psycro se nalazi na južnoj strani doline Lasithi, na visini od 1025 m. Dok se penjete uz veličanstvenu planinu, orlovi vas prate, tako da se može desiti da prolete tik pored vas. Stare vetranjače, ostaci srednjevekovnih utvrđenja, simpatične gostione i mala, majušna sela i palata Knosos kao glavno stilsko obeležje seoskih kuća. Do pećine, se stiže pešaka ili pak, možete da zajašete magarca, nekih 950 m uzbrdo. Pri ulazu u pećinu pruža se veličanstvena panorama doline Lasithi. Malkice je vetrovite i prohladno, al’ zbilja neponovljivo. U pećini, koja je inače arheloški lokalitet, pronađeni su mnogobrojne figure, oružja, oruđa, trube i mnoge druge relikvije, koje zasigurno ukazuju na ritualni
karakter pećine koji datira josš iz Minojskog doba. Po legendi, kraljica Rea se ovde sakrila da bi rodila Zevsa, krijući se od Kronosa, kome je dala veliki kamen u džaku da proguta, umesto boga nad bogovima, Zevsa. I tako je nastala pećina.

Kameni lavovi, tigrovi i Knososi.

uz planinu

dolina Lasithi

pećina iznutra

domaća radinost

Hanja, pod dno brda Kastelli razvila se predivna luka Hanja. Kao i svi Kritski gradovi, preživila je mnogobrojna osvajanja i razaranja,i od svakog pokupila po neki suvenir. Od Vizantinaca fortifikacionu osnovu, od Mlečana dušu, od Turaka džamije i slatkiše. Luka je izgrađena u XIVom veku, svetionik preko puta brodogradilišta je u stvari nadograđen na temelju Vencijanskog svetionika i potiče iz ere Egipatske okupacije. Brodogradilište je preživelo sve te okupacine muke. Od svetionika do brodogradilišta svakih 5minuta ide nekakv brodić koji vozi jedno 100-200 m, a cena je koliko siće daš, al isplati se. Mlečanski zadah se i dalje oseća u celoj Hanji; ulice toliko uske da se svako svakom meša u život, niski prozori sa živopisnim žaluzinama, šarene fasade, krivi zidovi, cveće, ogledala, majušne taverne, mačke i žene u crnom..poželite da nikad ne odete. Na Trgu Splantzia, gledajte nešto ispod neba i primetićete crkvu, naime, manstir Ayios Nikolaos. Manstir je prvenstveno izgrađen kao katolička crkva oko 1320. godine, da bi u vreme Turske vladavine bio pretvoren u džamiju, i konačno 1919. godine u pravoslavnu crkvu, što je i danas. Džamija Kučuk Hasan koja je ostala netaknuta sve ove godine, nalazi se u luci i izrazito je uočljiva zbog svojih karakterističnih kupola. Tu je još i džamija Gazi Husein Paša, i još mnogo javnih i privatnih kupatila, fontana, kaldrma...sve od Turaka.

Genius loci.

Hanja dok

svetionik, džamija, dok

brodogradilište

uske ulice,krivi zidovi

boje

galerije

van turističke zone grada

popodnevna dremka

Frangelokastelo, peščana plaža ispod srednjovekovne tvrđave, na oko85 km od Hanje. Tvrđava je četvrtasta u osnovi i to je sve. Nikada nije imala neku veću, odbrambenu ulogu osim par krvavih bitki, Krićanskih pobunjenika i
Turaka, koje su pretočene u legende. Najpoznatija legenda veli, da se svake godine, 18. maja u svitanje, unutar tvrđave, pojavljuju senke Turskih vojnika sa šlemovima i mačevima. Kreću se, pešaka ili na konjima, od razorene crkve Ayios Haralambos ka tvrđavi. Ako im priđete, senke će se razbežati u more. Mirna plaža sa jednim restorančićem, Libijsko more, vetrić... Vraćali smo se ka Retimnu od Frangelokastela, kroz onaj divlji i maltene netaknuti krik prirode. Pokušavam da fotografišem iz automobila, jer nema smisla zaustavljati se svakih 5 sekundi..i ode baterija..uh...samo stene, klisure, nešto male vegetacije, aromatična ulja...doline, klisure, kanjoni....opet poneki žbun..pogledam saputnike u automobilu i vidim da su i oni zanemeli...potpuno oduzeti od bilo kakve sposobnosti govora..na kolena pred Majkom Zemljom...

Ne može se opisati rečima.

nešto staro-nešto novo

ka Frangelokastelu

Frangelokastelo

Jezero Kournas, nalazi se na oko 47 km od Hanje, južno odYeoryioupolis-a /ne znam kako se izgovara/ u selu sa istim imenom. To je jedino jezero na Kritu i poprilično je veliko, obima 3,5 km. Prepuno prodavnica suvenira, keramike i gline, plastičnih igračaka i Rusa, sve zajedno sa morskim guskama. Smatra se da je jezero stecište sova, al’ ja nijednu nisam videla.Videla sam samo guske koje šetaju pored ležaljki, kupaju se u jezeru, uleću u
vodu u grupama, gurkaju se...eto kao deca. Inače iznad jezera podiže se poveće brdo, obraslo u zeleniš, koje dalje pravi bedem iznad jezera, tako da u potpunosti gubite dojam da ste na nekom ostrvu sa peščanim plažama i maslinovim uljem, okruženim sa tri slana mora...već ste, negde na nekoj planini zajedno sa ostalim penzionerima.

Ples sa guskama je neizbežan.

pohod ne jezero

ples sa guskama

Gramvousa,lokacija na severozapadu Krita, naime, Gramvousa je u stvari naziv polustrva, ali plažu nikako ne smete da propustite, to vam je kao da niste ni bili na Kritu. E, na ovoj plaži je Princ Čarls zaprosio Lady Di.
Put je dobar do jedne tačke, kada kreće makadam nekih par kilometara. Kamenje je zaista krupno, tako da značajno usporava vožnju, naročito ukoliko vam auto niži. I onda kada već kreneta da kunete sve sa ovog i onog sveta, stigli ste..na parking. Tu se iskrcajte, natovarite potrebštinama za plažu i put pod noge. Krećete se kroz friganu, tako da su oko vas pobacani po brežuljcima, raznoliki loptičasti žbunovi, koji mirišu i bockaju.
I tako, idete, okliznete se pa se uspravite...i dalje kunete sve žive i mrtve...i onda stanete, i negde tamo daleko uočite neko more. Dobro lepo, znači nismo za džabe sve ovo trpeli. Onda još malo niže..još više mora..pa još par
koraka...neki beli pesak...i samo još malo..mislim da ste u ovom trenutku napustili planetu. Kada se malo spustite i skinete kez sa lica, čekaju vas stepenice, baš dosta stepenika..a onda vreo beo pesak..vetrić, plićaci na sve strane, nigde nijednog kafića, osim jedne male barake sa kozjim lobanjama kao glavnim lajmotivom...psi spavaju ispod stolova i s vremena na vreme naslone svoju glavicu na vaše stoplao.. a onda kad ste se već i iskupali..onda poželite da imate oko 5-6 godina i krenete da pravite zvezde po plićaku, da trčite što brže možete, brćkate se u malim zalivima sa izuzetno toplom vodom, pišete po pesku..u potpunosti vam je jasno
Today is life, tomorow never comes! Povratak sa Gramvouse sam u potpunosti potisnula, ničega se ne sećam , samo neke koze, takozvani kri-kri koji me je napao da bi uzeo čips ili neki keks...pazite kako šuškate pored kri-krija.

Zevsovov spa centar.

put do Gramvouse

Gramvoussa

sumrak

povratak stepenicama

plese to meet you, hope u guess my name.

kri-kri

Elafonisi plaža,76 km od Hanje i 43 km od mesta Kastelli. U suštini atraktivnost je malo ostrvce nadomak plaže, nekih 100m, i do njega se može doći pešaka, bućkajući kroz plićak. Plaža od belog peska, dine i kristalno plava voda začinjeno sa malo vetra na vašim leđima..

Besplatan piling kože je zagarantovan.

Elafonisi

OUT

I tako su naši junaci posetili kolekvu Bogova i stecište hipija. Odneli smo samo par litara
Kritske loze i prljave gaće. Do sledeće posete...Today is life, tommorow never comes!

good bye Crete