KIŠNI DANI U PARIZU

Sa „overenom“ mađarsko-šengen vizom krećem za Pariz. Let iz Beograda traje oko dva ipo sata. Let preko Alpa me nikad ne ostavlja ravnodušnim. Kameniti vrhovi Dolomita iznad večitog snega i leda, ledničke doline, jezera i stoletne šume iz ptičije perspektive izgledju vrlo fascinantno. Prelazak Alpa i Zapadnoevropska nizija nagoveštavaju skoro sletanje u Pariz. Moram priznati da mi je srce malo zaigrao kada sam stao pred službenicu na šalteru graničnog prelaza aerodroma Šarl de Gol i pružio joj pasoš. Malo sam ipak bio skeptičan po pitanju mađarske šengen vize ali je njen osmeh i pečat udaren u pasoš posle par sekundi otklonio svaku sumnju.

Ukoliko nemate organizovan prevoz, sa aerodroma do centra Pariza najlakše se stiže linijom B RER metroa (RER su prigradske linije metroa i ne staju često kao gradske M linije koje su obeležene brojevima). Metro u Parizu funkcioniše besprekorno i za kratko vreme se može stići sa kraja na kraj ove metropole od 9 miliona ljudi. Karta košta 1,5 evra ali može se kupiti karne (carnet - komplet) od 10 vožnji za 11.50 evra.

Hotel sa 2* u 10. arondismanu, nedaleko od Gare du Nord i Gare de l’Est železničkih stanica i brojnih metro linija. Na dobroj lokaciji, čist, uredan, sa ljubaznim osobljem i raznovrsnom hranom za doručkak bio je odličan izbor. Vreme baš nije obećavalo mnogo, ciklon sa Atlantika koji je prilično redovan u Zapadnoj Evropi u ovo doba godine smenjivao je sunčane zrake sa kišnim oblacima na svakih deset minuta. Ali za prave putnike nema lošeg vremena već samo neprolagođene garderobe.

Dan 1. Spremam
se za akciju. Ranac na leđima, a u rancu DK vodič kroz Pariz, mapa Pariza, mapa metroa, flaša vode, flaša vina, kikiriki i kabanica. U džepu je NOKIA sa kamerom i instaliraranim mapama Pariza. Krećem. Metroom br.7 se sa Chateau Landon stanice spuštam do samog centra grada. Izlazim na Palais Royal stanici prekoputa ulaza Louvre. Posetu muzeju ostavljam za neki drugi dan.

Prolazim kroz dvorište Palate, pored staklene piramide i na drugoj strani izlazim na Senu (Seine). Prelazim Pont Neuf (Novi Most) koji je u stvari naj stariji most u Parizu (1578.) i spaja ostrvo Ile de le Cite sa levom i desnom obalom.

Ostrvo je najstariji deo grada koji je osnovalo keltsko pleme Parisii oko 700 godina pre n.e. i po kojima grad do danas nosi ime. Silazim sa mosta i severnom stranom ostrva prolazim pored nekih od najlepših i najstarijih, monumentalnih građevina Pariza, Palate Pravde i Conciergerie (Kraljevski apartmani) u kojima su vekovima, od 1391, bili zatvarani politički zatvorenici i ustanici, uključujući i Mariju Antoanetu koja je odavde odvedena pravo na giljotinu.

Skrećem ka južnoj strani ostrva i izlazim na drugu obalu, tačno ispred Noter Dama, čuvene Bogorodičine crkve. Gotska građevina čija je gradnja počela 1163 oduzima dah. Za opisivanje njene lepote, arhitektonskih, vajarskih, staklarskih i ostalih detalja vrhunske umetnosti su potrebne posebne stranice što ću uraditi nekom drugom prilikom. Ono što sam hteo ovde da podelim sa vama, a što se ne može napisati ili pročitati, jeste da sam imao neverovatnu sreću da stignem ispred crkve tačno u podne kada je Kvazimodo počinjao svoju petnaestominutnu zvonjavu. Sinfonija od stotinu zvona koja oduzima dah i podiže kosu na glavi. Vreme je za gutljaj vina, definitivo.

Prelazim na drugu obalu Sene, u Latinski kvart. Ovaj deo grada je ime dobio po studentima i profesorima koji su podižući brojne revolucije pričali na Latinskom jeziku kako ih neuki pripadnici vlasti ne bi mogli razumeti. Tu se nalazi i središte Sorbone, čuvenog pariskog univerziteta.

Latinska četvrt je uspela da zadrži srednjevekovi izgled Pariza sa uskim ulicama, malim trgovima i brojnim trgovačkim radnjama, restoranima i kafeima. U latinskoj četvrti je najbrojnija grčka populacija a giros za poneti košta celih 5 evra.

Lutajući ulicama izlazim na Panteon, prelepu crkvu građenu između 1764 i 1790 u čast St. Genevieve, zaštitnika Priza. Tu se danas nalaze posmrtnı ostacı znamenıtıh Francuza.

Odatle se spuštam do palate Luxemburg, koju je izgradila Maria Mediči, udovica Anrija IV. Paltu okružuje jedan od najlepših pariskih vrtova, prava oaza u centru grada a fontana de Mediči predstavlja pravo remek delo.

Preko Rue d'Assas i Rue de Babylone stižem do palate Hotel des Invalides čiju izgradnju je započeo Lui XIV 1671 godine kako bi zbrinuo povređene i beskućne ratne invalide Francuske. Nekada je u palati živelo preko 6000 invalida a da nas ih ima manje od 100, uglavnom legionara. U palati se danas nalazi 5 muzeja. U sklopu palate je i crkva čija se kupola može videti iz raznih delova Pariza. U kripti crkve se nalazi i Napoleonov grob.

Na samo dva ćoška od Palate Invalida počinje park Marsovih polja, verovatno naj slikanije mesto u Prizu jer se na drugom kraju parka nalazi simbol Patiza i cele Francuske - Ajfelova kula.

Remek delo modernog građevinarstva i arhitekture, kula je sagrađena za svetsku izložbu 1889. godine. Sa svojih 325m visine i tri sprata - nivoa predstavlja meku stotinama hiljada turista koji u toku proleća dolaze u Pariz. Gužva je bila tolika (bilo je to pred 1. maj) da se ispod kule jedva moglo provući. Nije mi palo na pamet da provedem dragocena 4 sata u redu čekajući da bih se popeo. Ostaviću to za neki drugi put. Ono što najviše volim kod Pariza je to što ti uvek ostavi bar jedan razlog da ponovo dođeš. Malo opuštanja na klupici u parku ispod kule, par fotografija, par gutljaja vina i spreman sam za nastavak puta.Prelazim Senu i penjem se na Trokadero, jedan od prepoznatljivih Pariskih trgova.Sa Trokadera avenijom Kleber izlazim na Etoal (Zvezdu) - trg Šarla de Gola - u čijem središtu se nalazi Trijumfalna kapija.

Ova 50 m visoka građevina sagrađena je1836. godine u slavu Napoleonove pobede u bitci kod Osterlica. Sa Etoala se spuštam najskupljom svetskom avenijom - Jelisejska polja (Champs-Elysees). Sve velike svetske firme i brendovi (visoka moda, kozmetika, nakit, automobili...) našli su (skupo platili) ovde svoje mesto! Tu me je sastavio umor praćen prolećnim pljuskom pa se spuštam u metro i hvatam konekciju do hotela! Dosta je bilo za jedan!

Dodaj komentar

Morate biti član Klub Putnika da bi mogli da ostavljate komentare!

Join Klub Putnika

Komentariše Predrag Vrzić Oktobar 9, 2009 - 9:11am: Bio sam sluzbeno, ali sam svaki momenat iskoristio za slobodno lutanje pariskim ulicama!

Komentariše Aleksandar Pejic Oktobar 8, 2009 - 2:10pm: lepo, ali steta sto si bio sam :(, osim ukoliko....

Komentariše Predrag Vrzić Avgust 14, 2008 - 9:56am: Pa dobro da li si sumnjala u mene?

Komentariše Visnja Avgust 13, 2008 - 11:25pm: Oooodusevio si me!!!

Komentariše nina Jul 6, 2008 - 11:15pm: da li si znao da je na toj svetskoj izložbi drugo mesto osvojio spomenik posvećen kosovskim junacima, koji se danas nalazi u kruševcu!!!??

Komentariše Predrag Vrzić Jun 16, 2008 - 9:36am: Jedva čekam da pročitam Pariz iz tvog ugla!

Komentariše Marijana & friends Jun 16, 2008 - 9:22am: nastavak mog omiljenog filma bi bio samo bleda kopija!
posetiti Amelijin kafic na Montmartre, il' bar proci ulicom Lepic....
a nastavak putopisa - da!
napisacu i ja putopis, tj.alternativni vodic kroz Pariz, samo da nadjem malko vremena....

j.

Komentariše Predrag Vrzić Jun 15, 2008 - 1:39pm: da da, čudesni svet Amelie Poulen... stiže nastavak uskoro,,, mislim na putopis ne na film, mada ko zna...

Komentariše Marijana & friends Jun 15, 2008 - 1:24pm: nama je bila dobra taktika, sto se tice cika ajfela...
Resto - ipak, samo i uvek, u Quartier latin!
Krstarenje - od parka La villette do Musee d' orsey! fenomenalno je....tonete u svet Amelije Pulen! i nema " nasih"...

j.